ZLATIBOR ZOVE!

Gostiljski vodopad – mesto izuzetne moći i lepote koje se nalazi na 25 km od centra Zlatibora. Prizor od kog zastaje dah. Spoznaja čovekove sitneži pred divovskom snagom prirode – mlaz vode koji pada sa oko 20 m visine i besramno, despotski, upečatljivo dominara prostorom.

Snaga vode, stena, kraškog kamena, starih stabala sigurno će vas odvesti u dimenziju za koju mnogi od nas ne veruju da postoji. Zastanite, priđite što bliže vodopadu. Ma, neka vas kapljice vode prskaju! Uživajte u slobodi! Uživajte u darovima čija se snaga ne meri ljudima poznatim jedinicama za vrednost! Živite!

Posebno pogledajte u one slojevito i gusto raspoređene zelene tepihe na kamenju – mahovinu. Ništa nije tako lepo kao kamen prekriven mahovinom. Toliko simbolike ima u tom zagrljaju! Kamen – siv, hladan, beživotan, a obrgljen životom čija boja zove k sebi.

Ok, sada ću malo da ukočim. Zanela sam se. ☺ Što bi neki moji saputnici na ovom putu rekli, divljina baš utiče na mene. Treba da prestanem sa isijavanjem tj. preteranim širenjem entuzijazma. Nepodnošljiva sam. Ha-ha…

Naravno da ne mogu i neću prestati! ☺ Idemo dalje… Stopića pećina je u meni probudila asocijaciju na leprikone. Znate, one vilenjake iz irskog folklora, obučene u zelena odela, sa šeširima, koji su vazda nestašni al uvek zaduženi za čuvanje nekih ćupova sa zlatom. Valjda ta nestvarno zelena boja, mahovina iz prethodne priče, šupljine u stenama, mrak učiniše svoje i ja sve vreme u pećini tragah za leprikonima. Ne nađoh ih, naravno.  ☺

Stopića pećina nalazi se između sela Rožanstva i Trnave, na SI strani Zlatibora i od centra je udaljena oko 20 km. Iznad pećine prolazi put ka Sirogojnu, od koga je urađena prilazna staza do same pećine. Pećina ima impresivni ulazni svod, koji se nalazi na 711 m nadmorske visine i širok je 35 a visok 18 metara. Kroz pećinu protiče Trnavski potok, čija je voda dozvoljena za piće. Specifičnost ove prirodne divote jesu bigrene kade – udubljenja oivičena kamenim zidovima tj. vijugavim, rumenkastim bigrenim naborima u kojima se sakuplja voda i kaskadno preliva iz kaskade u kaskadu, a nastale su taloženjem krečnjaka.

Pećina je posebno atkrativna zahvaljujući dobro postavljenim pešačkim stazama, platformama i raznobojnoj led rasveti usled čega se ambijent može doživeti na izuzetno živopisan način.

Nakon prirodnih lepota i luksuza kojima Zlatibor obiluje red je da se osvrnem na jedan ljudskom rukom stvoren luksuz; stvoren za one najrazmaženije goste koji znaju da uživaju za sve pare – Grand Hotel Tornik! Kao neko ko najviše uživa u šumi i na livadi nije mi lako da vam dočaram način uživanja koji hotel Tornik nudi, al potrudiću se ljudski jer su se i oni potrudili oko mene. ☺

Kao jedini hotel sa pet zvezdica na Zlatiboru, izgrađen na nadmorskoj visini od 1010 metara ovaj hotel zauzima izetan položaj ne samo zbog visine već i zbog tzv. ruže vetrova koja karakteriše ovo mesto (ukrštanje morskih i planinskih struja).

Zakoračite u hotel koji je spreman da ostvari vaše snove – glasi jedna od pozivnih poruka ovog hotela. Ja zakoračila. Doduše, ne kao gost već kao posetilac. I? Bila, videla, sela, popila, pojela i odo’ kući. Nisu oni krivi što ja n’umem da uživam u ovakvom smeštaju već ja… Da ima mesta da se uživa, ima. To luksuz, to vitraž, to zlato, to kristali, to spa&wellness (bazeni, đakuzi, bio sauna), to kongresni centar sa ballroom (395 m²) i 2 x meeting room, to wine bar sa kaminom, … ☺

Od svega navedenog mene je najviše zanimala hrana tj. kako izgleda jelovnik ovako prestižnog hotela. Obroci se poslužuju po principu švedskog stola i svakog dana je u ponudi oko 20 vrsta jela (sa salatama, sosovima, prilozima). Za doručak se uglavnom iznosi sve ono što srpska nacionalna kuhinja nudi, kao i namirnice i jela tipična za područje Zapadne Srbije. Jedno od takvih jela, za koje se gosti rado odlučuju, jeste punjeni kačamak. Ovo jelo priprema se tako što se kuvani kačamak (belo kukuruzno brašno), ravnomerno rasporedi po unutrašnjosti blago namašćene kutlače. Zatim se u udubljen, središnji, deo stavi prepečena slanina sa spanaćem i sve prekrije slojem kuvanog kačamaka. Lagano se izvadi iz kutlače, servira na sredinu tanjira i prelije rastopljenim kajmakom. Bomba! Pored ovog specijaliteta, u redovnoj ponudi za doručak nalazi se i heljdopita pripremana sa namirnicama lokalnog geografskog porekla. Za ručak se služe sve vrste mesa, ribe i morskih plodova, uz bogatu ponudu priloga i salata. Divljač se još uvek ne može naći u ponudi restorana hotela Tornik ali se nadamo da će i to uskoro biti dostupno gostima ovog hotela. Gosti koji su na posebnom režimu ishrane imaju mogućnost da se za njih hrana priprema u skladu sa zahtevima (vege, posno, bez svinjetine, bez glutena, bez namirnica koje izazivaju alergijske reakcije…).

Dragi moji ljudići, ja više nemam šta da dodam osim da vas pozovem da posetite Zlatibor tokom zimske sezone i uživate u bogatoj i kvalitetnoj ponudi koju svojim gostima nudi TO Zlatibor!

Pages: 1 2



6 thoughts on “ZLATIBOR ZOVE!”

  • Draga moja Nale,svaka čast na opisu,slike su predivne.Drago mi je da si uživala.Bili smo na Zlatiboru,sve je predivno,pijaca-fantastična-kajmak i suhomesnati proizvodi su extra.Srdačan pozdrav.Grlimo te i ljubimo 💜💜💜

    • Hvala ti najlepše, draga moja. Uvek mi je zadovoljstvo kada čujem šta čitaoci misle o mom radu, kao i ovakvim putopisima koje s vremena na vreme kačim na blog. O Zlatiboru bih mogla pisati još najmanje tri ovakva posta… To je planina (čitaj: prostor) koji hrani telo i dušu. Zlatibor je najmanje centar sa silnim hotelima, ugostiteljskim objektima itd… Ljubim vas, punooooo ♥♥♥

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *