POSNA PROJA

Posne mafin projice

Početak…

Ne mora uvek da bude u vreme kada ga kao takvog očekujemo. Početak može naići i pre kraja neke situacije, priče, odnosa, života… Taj početak nikako ne izgleda kao novina već kao krah i raspad date komunikacije, prilike, procesa itd. Ali svaki kraj je novi početak, a sve što ima početak ima i svoj kraj. Što pre to usvojimo lakše, lepše i pametnije ćemo potrošiti ovaj život. Skoro svi smo svesni (instinktivno, intuitivno ili zdravorazumski) kada je vreme za novi početak i kada se nečemu približava kraj. Velika je opasnost dopustiti da kraj traje što duže. Tako se ne odlaže njegov dolazak, tako se uzalud troši vreme, narodski rečeno. Nije svaki kraj i gubitak. Uverila sam se u to više puta. Najveći (do tada poznavani) gubitak doneo mi je sreću baš onda kada nisam bila sposobna da u nju verujem i da je osetim.

Nikada se nisam vezivala za predmete ili prostor. Sa ljudima je bilo nešto drugačije. Svojom voljom ili srcem vezivana a tuđim dlanovima šamarana naučila sam se šta mi je činiti. Htela ja to da priznam sebi ili ne, istina je takva. Ljudi udaraju iz sve snage, posebno kada su svesni da nisu dorasli onom na koga udaraju. Takvima nikada ne uzvraćam. Ne služim se njihovim oružjem. Ne trošim dalje život, ljubav, posvećenost i dobronamernost na njih.

U takvim situacijama uvek se izrodi veliko dobro, koje sa sobom nosi nauk ili lekciju (mada, ja sam od onih kojima su i lepe prilike, srećni trenuci i smeh uvek donosili lekcije jer sam sama odabrala da iz njih učim). To dobro je osećaj kada sam u isto vreme skrhana ali nikad jača i sa još čvršćom odlučnošću verujem u sebe, u poimanje sveta oko sebe, u Njegovu promisao, u to šta je dobro a šta loše i koliko ono loše može dugo da živi i održi se u nama ili oko nas. Taj osećaj istine, ljubavi i dobra u meni uvek je jači (kroz život je postajo prisutniji, snažniji, intenzivniji) od onog ujeda, udarca, posekotine koja me je zadesila.

Kakve ovo veze ima sa naslovom i receptom? Baš nikakve. Kao što znate, ove strane su mnogo više od beležnice recepata. Ovde se beleže i moji životni trenuci. Skoro, po pravilu na odloženo jer jedino tako mogu da sagledam sve i kažem koju, ponekad pametnu, reč.

Posna proja

Potrebne namirnice (12 mafina): 150 g projinog brašna, 150 g belog brašna, 1 prašak za pecivo, ½ kafene kašike soli, 120 ml ulja, 300 ml tople vode.

Način pripreme: Uključiti rernu da se zagreje (na 220°C). U dubljoj posudi promešati projino i pšenično brašno, so i prašak za pecivo. U to dodati ulje i vodu te smesu promešati da se dobije testo bez grudvica, nalik masi za palačinke. U kalup za mafine naliti pripremljeno testo i peći dok ne dobije rumenu boju i dok se ne odvoji od oboda kalupa (oko 25 min). Služiti po volji.

Recept za posnu proju
A, evo  proje i u Katinom špajzu (uz dodatak čia semenki). 


14 thoughts on “POSNA PROJA”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *