COOLINARIJA SA: TURISTIČKA ORGANIZACIJA VOJVODINE (II deo)

Turistička organizacija VojvodineNastavljamo. Idemo dalje…

Putovanja su sjajan način da steknete nove prijatelje ili proverite stabilnost već postojećeg odnosa. Znači, na putovanjima se pronađete ili raziđete. U mom slučaju, hvala dragom Bogu, ovog puta bilo je da sam pronašla mnogo toga. Neke od pronađenih stvari nisam ni slutila da mi nedostaju ili da mi s njima život više prija. Uglavnom, život uvek zna najbolje i postavi nas tamo gde nam je mesto – kad tad.

Nakon više sati provedenih zajedno, grupa razdraganih dušica pronašle su jedna drugu. Lako i bez sumnje oči nam se uzajamno osmehuju, pritajeni smeh pretvara se u glasan i širok osmeh, a teme za priču se smenjuju brzo i lako. Sve smo prisnije i sigurnije u ono što nam instinkt govori. Mada, godine te nauče mnogo čemu, pa često preispituješ sopstveni instinkt oslanjajući se na razum. Ovog puta razum i instinkt govore isto.

U takvom raspoloženju, najbliže opisanom kao Među javom i med snom, stižemo u grad fijakera, tamburaša, slikara, pesnika,… Grad koji ima tu čast da mu je posvećeno više od četrdeset pesama i u kome je nastala sadašnja himna Republike Srbije, Bože pravde – Sombor. Čuvena pesma somborskog zeta, Laze Kostića, Santa Maria della Salute napisana je u ovom predivnom i šarma prepunom graduIspred kuće u kojoj je Laza Kostić napisao pesmu o Lenki Dunđerski, nalazi se spomen klupa. Naš poznati pesnik nije rođen u Somborici, kako ovaj grad od milošte zovu njegovi meštani, ali je tu proveo tzv. bračne godine.

Sentmihalj ili Sveti Mihajlo je naziv mesta koje se smatra pretečom Sombora. Ovaj grad nosi epitet zelenog grada zbog velikog broja parkova i zelenih površina. Ovde možete doživeti svojevrsno, vanvremensko iskustvo vožnje fijakerom, kojih je danas u gradu ostalo devetnaest. Grad je poznat i po bogatoj kulturnoj baštini. Većina znamenitosti nalazi se u okviru četiri ulice u samom centru grada – Gradska kuća, Gradski muzej, Srpska čitaonica, galerija Milan Konjović (sa zbirkom od 500 odabranih radova). Pored toga, grad je bogat sakralnim objektima. Tu su smeštene i crkve Presvetog Trojstva i Plebanija, Svetog Jovana Preteče i najseverniji manastir u Srbiji, manastir Svetog Arhiđakona Stevana. Za svaku informaciju u vezi putokaza tj. kretanja po gradu i posete znamenitostima pitajte mlađe Somborce – oni znaju sve, dok većina malo starijih kao da nisu odande.

Poznato je da naginjem tzv. staroj školi, s toga se nemojte iznenaditi što sam neobično uživala u poseti tkačnici ručno rađenog damasta – Novitet Dunav u Bezdanu. Ovo mesto kao da je zaspalo u vremenu ali vredno vrti svoj kalem nestvarno svilenog konca i neumorno tka najkvalitetniji damast na ovim prostorima. Potvrda kvaliteta jeste i činjenica da su povodom 60. rođendana Maršala Tita majstori iz bezdanske tkačnice poklonili tadašnjem predsedniku garnituru stolnjaka i salveta za deset osoba. Od tada, pa do danas, tkačnica oprema predsedničke prostorije sa bezdanskim damastom.

Nadam se da me pratite i da vam nije dosadno, baš kao što ni meni nije bilo dok sam plovila putevima Panonske letnje avanture. Bački Monoštor (obavezno akcentujte Monôštor, tako da se reč milozvučno razvuče) je drevno vojvođansko selo u opštini Sombor, koje se prvi put spominje u istorijskim spisima iz XIII veka. ‘ste naseli na ovu formu prikaza? Ma, nema šanse da vam ja ovako pričam. Knjige su za čitanje, blog je za doživljaj. Otkud sad ja u Bačkom Monoštoru? Pa, zar da propustim posetu Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje? B. Monoštor je poznat i kao “selo na sedam Dunava” jer je do njega jedino moguće doći prelaskom preko mostova jer je okružen ritskim šumama Specijalnog rezervata. Pored toga, ovde možete kupiti odličan domaći med, pčelinje proizvode, domaću alevu papriku ali i predmete ručne izrade, sve pri gazdinstvu Periškić.

Čarde su bitan deo vojvođanskog života i nasleđa. One su na našim prostorima još od srednjeg veka locirane duž drumova i pored reka, pa su na taj način bile svratiše za odmor i osveženje. Najveći broj ovih objekata specifičnog ugostiteljskog miljea očuvan je na potezu od Bačkog Monoštora do ušća Save u Dunav kod Beograda.

Na trpezi u Vojvodini najviše je zastupljen šaran ali i jela od smuđa, soma, štuke, tolstolobika, deveruše, kečige, linjaka… Riblje čorbe i paprikaši neizostavan su deo jedinstvene gastronomske ponude Vojvodine. Riblji paprikaš je omiljeni riblji specijalitet. Kuva se u kotliću pred gostima kako bi ih opojni miris jela namamio pre nego što jelo i stigne na trpezu. Paprikaši se kuvaju na sličan način ali su gušći i po pravilu ljutkasti. Najčešće se služe uz domaće rezance. Osim ribljih specijaliteta čarde nude širok spekat specijaliteta domaće kuhinje, poput raznih vrsta mesa sa roštilja, pita i gibanica. Nezaobilazan deo posete čardama je i degustacija čuvenih fruškogorskih vina. Sorte koje se posebno izdvajaju su: Rajanski rizling, Sovinjon, Šardone, Traminaci i Ausbruh.

Čarda koja me je osvojila jeste Šebešfok – mesto gde priroda nije ustuknula pred čovekom. Bogatstvo prirode i lepota koja ne može stati u oko učiniće vam život lepšim i dražim. Baš kao što je jedan izlazak sunca u Šebešfoku utisnuo najlepši trag duboko u moju dušu. Znam gde si, vraćam ti se! Hvala ti za nadahnuće koje sam osetila gledajući tvoju lepotu, nestvarnu lepotu. O ljubaznosti osoblja govori činjenica da su raspoloženi da vam preko veze skuvaju kafu iako do početka radnog vremena ima još dva sata. Ali vi ste ranoranilac, sebi svojstvena sorta, atipični turista, uživate na osami sa svojim mislima i oni ne žele da vam naruše doživljaj. Znači, bitno im je da gost bude zadovoljan. Hvala im na tome. Ne brigajte za hranu jer im je riblji paprikaš sa rezancima i sirom odličan. A, osim toga poslužuju izuzetno bogat doručak i može da fali sam’ od ptice mleko. Mala napomena, ukoliko planirate posetu Šebešfoku imajte na umu da ponesete dovoljno pijaće vode jer voda je tamo tehnički ispravna ali se ne koristi za piće.

Muzej Glavaševa kuća u Vranjevu, rodnom mestu Josifa Marinkovića, smatram jednim od bisera koje sam pronašla na ovom putovanju. Kuća porodice Glavaš predstavlja primer bogatije građanske kuće podignute početkom XIX veka. Zgrada je izrazito topla i intimna, sa delimično očuvanim stilskim nameštajem i unutrašnjom dekoracijom, tako da je ambijent potpuniji i dočarava utisak iz vremena kada je sagrađena. Spoljašnjost tj. dvorište kuće je takođe vrlo prijatno i lepo uređeno što pruža mogućnost da se posetioci opuste i uživaju u opojnom mirisu žutih ruža. Kada vas vrlo ljubazan i informacijama potkovan domaćin muzeja provede kroz kuću ne preostaje vam ništa drugo nego da uđete u vinski podrum. Meni je to bilo vrlo mrsko da učinim! Ma, daaaa! ☺ Lep i uredan prizor me je zatekao čim sam se spustila niz podrumske stepenice, a na stolu me je dočekala izuzetna sorta belog vina, tipična po tome da na tlu naše zemlje ne raste nigde do na Bisernom ostrvu, mrvaji Tise, pod imenom Muskat Krokan.

Grof Rohan je bio čovek koji je pratio trendove koje su diktirala ondašnja vremena, pa je tako ušao u opkladu da će dogodine imati najbolje vino. U svom stilu, grof Rohan odlučuje da dreši kesu i nabavi lozu iz severne Afrike (Alžir), koja je preko Francuske došla do Bisernog ostrva. Vino je zaista fantastično! A, to vam kažem ja, koja bela vina ne pijem, ne koristim za pripremu hrane, ne praktikujem uopšte. Krokan će vas neosetno savladati pitkošću i posebnom lakoćom gutljaja. Prestižno vino u svakom smislu. Preporučujem vam od srca da odete do Novog Bečeja barem zbog vina i utiska koji vam ne mogu u potpunosti preneti. Još jedna zanimljivost vezana za ovo vino tj. lozu jeste da su mnogi pokušavali da je presade tj. naprave nove zasade ove sorete na drugim mestima ali loza ne želi da uspeva nigde do na Bisernom ostrvu.

Uz srdačne domaćine, ukusnu hranu i dobro vino, sa osmehom od uha do uha završih ja ovo putovanje u velikom stilu. Možda sam vas malo davila ličnim utiscima ali bilo je iz najbolje namere, verujte mi. Iz želje da vam dočaram lepote Vojvodine, dela naše zemlje, za koje nisam znala a ni očekivala da su ovako čarobne i moćne.

Za sve dodatne informacije o posećenim mestima, utiscima i hrani koju izdvajam skoknite na moj Instagram profil .

Veselinov Tourism Consalting



6 thoughts on “COOLINARIJA SA: TURISTIČKA ORGANIZACIJA VOJVODINE (II deo)”

  • Bravo .Pa ti si prava promoterka Uživala sam u čitanju i ovog posta .Tako si slikovoti i lepo opisala sve, kao da sam bila tamo a nisam nikad .
    Svako dobro puno sreće u daljem radu i molim Te što više ovakvih postova .Srdačan pozdrav.

    • Hvala, draga moja.
      Nadam se da se osetila razlika u pristupu između prvog i ovog putopisa. Lepo je čuti pohvale. ♥ Drago mi je što me pratiš. I kao što rekoh na Fb, mnogi su nestrpljivo čekali nastavak, pa s obzirom koliko vas me rado podržava, ja ne mogu da pređem preko toga tek tako.
      Hvala ti najlepše. Drago mi je da ti se dopada. ♥

    • Dragi studente geografije, mi smo se i sinoć družili na tekstu. Hvala na praćenju. Drago mi je da ste zadovoljni.
      Ne mogu svoje čitaoce da ne nahranim receptima i ostalim lepotama kad su toliko zainteresovani.☺Srdačan pozdrav. Čitamo se.

  • Draga Nataša ,
    održali ste obećanje i napisali još jedan divan post.
    Puno uspeha u daljem radu ,obradujte nas češće sa ovakvim putopisima iz nekog drugog kraja naše lepe Srbije .

    • Draga bako Asi, hvala što ste primetili. ♥
      Šta da Vam kažem, to sam ja… Cenim i poštujem svoju publiku i čitaoce. Zbog njih mi ništa nije teško…
      Hvala najlepše. Volela bih, verujte mi… Ko zna, čuda su moguća. Puno Vas pozdravljam i ostajte mi zdravo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *