BLOGERIJADA, JUN 2015.

Volja, misao, želja, ljubav… još jednom sam shvatila koliko te reči znače, zrače, pokreću, daruju, pružaju, čuvaju onda kada ih doživite i zadržite u svom životu. Ovo je priča nadahnuta i proživljena baš takvim emocijama i razmišljanjima, ispričana iz mog ugla.

Odmah nakon što sam uočila Tanjin poziv za okupljanje, rado sam kontaktirala neke od gastro blogera koje sam poznavala samo virtuelno. Kako sam želela da ih upoznam, okupljanje na Adi mogli smo da iskoristimo za to. Svi smo bili jednako raspoloženi i voljni da se vidimo ali neki su bili sprečeni obavezama i naš susret je odložen za neko vreme.

Jedna od kontaktiranih bila je Vanja, divna žena koja sa posebnom ljubavlju uređuje stranice najpopulalrnijeg crnogorskog gastro bloga. Zapazila sam je otprilike pre dve godine, kao upečatljivu blogerku gastro sveta Crne Gore, što je ona vremenom svojim radom i potvrdila. A, zatim sam se uverila u marljivost i strast kojima njen rad odiše. Bez puno bespotrebnog odlaganja i razmišljanja Vanja je rešila da dođe. Organizovala je sve dok si rek’o keks i uz podatke o broju leta znala sam šta mi je činiti. Priznajem, nisam skoro zbog nečega bila toliko uzbuđena. Radost i želja da vidim Vanju i ostatak virtuelnih poznanika rasla je iz sata u sat.

Pored razmišljanja o dragim ljudima, druga tema bila je hrana tj. šta pripremiti za okupljanje. Naravno, niko ne ide na druženje da bi se najeo ali bilo bi lepo obradovati društvance, a i doprineti u tom smislu. Gledajući raznorazne prognoze za taj dan trebalo mi je nešto što podnosi ekstremnije prilike, temperature iznad 30 i kusur stepeni. Nakon nekoliko sati razmišljanja odlučim šta ću. Spremanje hrane predstavljalo mi je izrazito zadovoljstvo jer sam mislila na voljene ljude koje ću videti posle dužeg vremena kao i one koje ću upoznati po prvi put, što je u meni stvaralo naboj pozitivnih emocija. Nadam se da su to, barem malim delom, osetili u ćoškiću nekog zalogaja hrane koju su probali.

Što se uputstava i organizacije okupljanja tiče, imam utisak da je ovog puta sve išlo brzo i lako, bez puno natezanja, odlaganja, prepiski… Valjda to i liči na Tanju, kao domaćicu, koja je ekspeditivna, konkretna i dovoljno jaka da bude vođa ali i vrlo topla i draga. Jedva sam čekala da je upoznam. Ona u meni živi kao lafica i zdravorazumno tj. racionalno biće, sa obe noge na zemlji. Pored poštovanja, tu je i neka nevidljiva nit koja je sveprisutna u našoj nenametljivoj, virtuelno-realnoj komunikaciji. Barem, sagledano iz mog ugla.  Brže nego što sam očekivala došao je i petak uveče. Poslednje provere pripremljenog jestivog i nejestivog materijala. Razmena potrebnih informacija i poslednji dogovori. Provera očekivanih vremenskih prilika za sutrašnji dan. Ma, kao da je i važno. Jedino ako bude pljuštala kiša nećemo ići na Adu. A, Vanja i ja ćemo već pronaći prijatno mestašce da se ispričamo i ponešto prezalogajimo, dok napolju dobuje kišica. Sve sam smislila. (Jadna žena nije ni znala sa kim ima posla. No, ubrzo nakon upoznavanja shvatila je ali nazad nije moglo. Hmmm, hihihiii.) Međutim, kiše tog dana nije bilo, kao što znate.

Pages: 1 2 3 4



33 thoughts on “BLOGERIJADA, JUN 2015.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *